Одсјек за босански, хрватски и српски језик представља једну од наставно-научних организационих јединица Филозофског факултета које су се развиле из Катедре за српскохрватски језик и југославенске књижевности, а које су установљене приликом оснивања Филозофског факултета, 1950. године.
Катедра је од почетка изводила наставу у оквиру двије студијске групе – на којима се студирао српскохрватски језик у комбинацији с југославенским књижевностима – као први главни предмет, односно као други главни предмет. Наставнички су кадар Катедре на почетку сачињавали др. Јован Вуковић и Рихард Кузмић – за заједничке наставне дисциплине – и Салко Назечић, Меша Селимовић и др. Бошко Новаковић – за књижевнохисторијске дисциплине. Сарадници на подручју језика, ускоро након оснивања Факултета, постали су Фахра Колаковић – сербокроатиста, и Милица Милидраговић – русиста, а за наставника је изабран и Светозар Марковић. За првог сарадника међу студентима који су стасали на Факултету изабрана је за језичке дисциплине Херта Куна – 1958. године.
Главни терет наставе језичких предмета у том раздобљу поднијели су проф. Јован Вуковић, који је предавао све дисциплине савременог српскохрватског језика као и хисторијску граматику српскохрватског језика и дијалектологију, и проф. Рихард Кузмић, који је предавао старославенски језик, поредбену граматику славенских језика, руски језик те увод у лингвистику.
Посебна Катедра за српскохрватски језик основана је 1950. и била је база за развој славистичких студија на Филозофском факултету у Сарајеву. Тако је већ 1961. издвојена из ње Катедра за руски језик, чију су кадровску језгру чинили проф. Рихард Кузмић и асистент Милица Милидраговић.
Године 1971. Катедра за српскохрватски језик прерасла је у Одсјек за јужнославенске језике, а од 1999. нови назив Одсјека гласи Одсјек за босански, хрватски и српски језик. То је био резултат већег прилива сарадника на Катедру, а текао је овим редом: Ксенија Милошевић (1962), Смаил Карачевић (1963), Наџија Тасо (1964), Хрвоје Крижић (1965), Новица Петковић (1969), Милош Окука (1969), Дарија Габрић (1971), Јагода Јурић (1971), Јосип Раос (1974), Мирјана Милковић (1974), Велика Јосифоска (1975), Јасна Хонзак (1975), Џевад Јахић (1975), Милош Ковачевић (1976), Ремзија Хаџиефендић (1978), др. Богдан Дабић (1979).
Педагошки рад на Одсјеку стално се одвијао у оквиру двију студијских група, тј. са језиком као првим главним, а књижевношћу као другим главним предметом, или обратно. У једном раздобљу био је могућ студиј српскохрватског језика, као првог или другог главног предмета, у комбинацији са неким страним језиком или филозофијом, док је данас могуће комбинирати студиј босанског, хрватског и српског језика, као првог или другог главног предмета, са неким страним језиком или неком нефилолошком дисциплином. У оквиру обавезне студијске комбинације – са књижевношћу – програмска структура се током времена мијењала, а нарочито се повећавала разлика у обиму првог и другог главног предмета. Тако је створена могућност да се на Одсјеку образују стручњаци за разне специјалне стручне службе.
Наставна и научна дјелатност Одсјека обухватила је проблематику српскохрватског језика и опћелингвистичку тематику. Наставни програм предвиђао је и стјецање основних знања из македонског и словенског језика (на нивоу лектората). У настави су били заступљени сви језички нивои – у синхронијском и дијахронијском пресјеку, што је одредило научни интерес и стручну профилацију чланова Одсјека. Из овакве основне оријентације током времена су произашли и неки нови наставни предмети (хисторија литерарног језика, лингвистичка стилистика, норма и култура босанског, хрватског и српског језика), а постепено се вршило и теоријско и методолошко осавремењавање у настави савременог српскохрватског језика и опће лингвистике. Данас наставна и научна дјелатност Одсјека обухвата проблематику босанског, хрватског и српског језика и опћелингвистичку тематику.
Лингвистички часописи које је покренуо Одсјек били су Питања савременог књижевног језика (1949) и Књижевни језик (1972).
Научноистраживачки и стручни рад на Одсјеку може се пратити кроз реализирање пројеката Југословенског дијалекатског атласа, учествовање предавача и лектора, као и руководног кадра на Југословенском семинару за стране слависте, судјеловање у раду Комисије за израду Новог правописа и слично. Наставници и сарадници Одсјека учествују и у реализацији Босанскохерцеговачког дијалектолошког зборника.
Међународна сарадња Одсјека састојала се у реализирању дијела пројекта Општесловенски лингвистички атлас (ОЛА), који се односи на Босну и Херцеговину, предавачкој дјелатности и обављању дужности лектора на страним универзитетима, учешћу на међународним научним форумима те у судјеловању на лингвистичким научним скуповима међународног значаја. Тако је и данас, а, поред тога, чланови Одсјека учествују и у Европском лингвистичком атласу те у међународној размјени академског особља у оквиру програма Erasmus plus.
Од свог оснивања па све до данас Одсјек је сарађивао са различитим научним установама – посебно са Академијом наука и умјетности БиХ и Институтом за језик у Сарајеву. Сарадња са АНУБиХ одвијала се углавном у оквиру Комисије за лингвистичка испитивања, а сарадња са Институтом за језик остваривала се кроз заједничке пројекте.
Од оснивања Филозофског факултета у Сарајеву студиј српскохрватског-хрватскосрпског језика, односно босанског, хрватског, српског језика завршио је велики број студената. Највећи број тих стручњака обавља наставу матерњег језика у средњим и основним школама у Босни и Херцеговини, а значајан број је дјеловао и данас дјелује у издавачким кућама и у радијским и ТВ-кућама.
У периоду од 2012. до 2017. године у заслужену пензију отишли су сљедећи чланови Одсјека: проф. др. Јосип Баотић, проф. др. Џевад Јахић и мр. Јосип Раос.
Чланови Одсјека за босански, хрватски и српски језик данас су: проф. др. Хаснија Муратагић-Туна, проф. др. Сенахид Халиловић, проф. др. Исмаил Палић, проф. др. Амела Шеховић (која обавља дужност предсједнице Вијећа Одсјека), проф. др. Лејла Накаш, доц. др. Берниса Пуриш, доц. др. Халид Булић, мр. Ениса Ивојевић, мр. Елма Дурмишевић-Церница, мр. Мехмед Кардаш и Азра Хоџић-Чавкић.