На Одсјеку за хисторију Филозофског факултета у Сарајеву академске 2008/09. године започела је са радом Катедра за археологију, као израз нараслих потреба босанскохерцеговачког друштва у овом подручју, које су у протеклим деценијама својим радом највећим дијелом покривали управо сарадници са овог одсјека од којих се могу издвојити: Есад Пашалић, Алојз Бенац и Боривоје Човић.Од прве академске године у наставном процесу је као домаћи предавач имао доминантну улогу у његовој имплементацији проф. др. Енвер Имамовић, док су остале предмете предавали ангажирани вањски сарадници и то: проф. др. Борис Кавур (палеолит), проф. др. Тихомила Тежак-Грегл (неолит) и проф. др. Бошко Маријан (бронзано и жељезно доба). Први водитељ Катедре је био, тада млади доцент, проф.др. Салмедин Месиховић. Током академске 2009/10.године је мр. Аднан Каљанац изабран за првог асистента на Катедри за археологију, те је преузео задатак инфраструктурне стабилизације и развоја самоодрживости Катедре. Такођер, током ове академске године, мјесто проф. др. Бориса Кавура преузима проф. др. Ивор Караванић. Усљед немогућности даљег гостовања на Катедри, мјесто проф. др. Бошка Маријана је попунио проф. др. Хрвоје Потребица. Област античке археологије преузео је, тада као хонорарни предавач, а касније и као други упосленик Катедре, проф. др. Аднан Бусулаџић. Коначно, један дио предмета из области средњовјековне археологије преузео је проф. др. Крешимир Филипец, док је други дио предмета из области средњега вијека преузео проф. др. Дубравко Ловреновић. Другог сталног упосленика Катедра је добила у јесен 2013. године са проф. др. Аднаном Бусулаџићем, а тадашњи асистент мр. Аднан Каљанац, након стицања докторске дипломе, изабран је у звање доцента. Пар мјесеци касније за асистента је изабран Един Бујак, МА, а наредне године као упосленик је у звање доцента изабрана доц. др. Аиша Софтић. Посљедњег сталног упосленика Катедра је добила у јесен 2015. године избором Јесенка Хаџихасановића, МА у звање асистента. У раду Катедре су током година као вањски сарадници учествовали: проф. др. Мирза Хасан Ћеман, проф. др. Ћазим Хаџимејлић, проф. др. Нермин Сарајлић (Медицински факултет УНСА), проф. др. Асја Мандић и проф. др. Мевлида Оперта (Природно-математички факултет УНСА).

Одсјек за хисторију је један од најстаријих одсјека на Филозофском факултету у Сарајеву. Израстао је из Катедре за историју која је основана 1950. године. Од оснивања до данас професори на Одсјеку за хисторију били су признати научници на пољу хисторијске науке. Први професори на Одсјеку били су уједно и међу оснивачима Филозофског факултета. Ово је средиште око којег се деценијама окупљају хисторичари из цијеле Босне и Херцеговине.

На Одсјеку за хисторију образују се будући наставници, професори хисторије и научни радници. Зависно од комбинација са другим предметима и одсјецима Филозофског факултета и других факултета Универзитета у Сарајеву, отворена је могућност и за бројна друга звања која се студирају у комбинацији или упоредо са хисторијом.

Када је 1950. основан Филозофски факултет у Сарајеву, у његовом саставу почиње да дјелује и група за стране језике из које је убрзо израсла и Катедра за германистику и англистику, данас два сасвим самостална одсјека. Иако је Одсјек за германистику основан прије свега из потребе да се на њему школују неопходни кадрови за рад у школама свих типова и у државној служби, у најширем смислу те ријечи, у Републици Босни и Херцеговини у раздобљу након завршетка Другог свјетског рата, први наставници су имали јасну представу о томе да се германистика у Сарајеву мора организовати као наставна, али једнако и научна јединица дјеловања, која ће бити у стању да држи корак са германистиком у тзв. матичним земљама, Њемачкој и Аустрији, прије свега. Као таква, сарајевска германистика је од самог почетка била заснована на принципима интеркултуралне институције, с циљем да се на наведеном одсјеку изучавају њемачки језик, књижевност и култура. Да то није било нимало једноставно, произлази прије свега из чињенице да је читаво окружење различито утицало на формирање студија и извођење наставе у свим областима страног језика и књижевности. У том контексту ваља истаћи сљедеће факторе: окружење страног језика типолошки потпуно различитог од њемачког, недостатак висококвалифицираног наставног кадра, различит степен познавања њемачког језика уписаних студената, недостатак наставних средстава, уџбеничке и научне литературе. Поред тога, морају се имати у виду и ондашње политичке прилике, привредне могућности поратне новоосноване федералне јединице БиХ, те традицију њемачког језика, књижевности, културе уопће у Босни и Херцеговини, која је била под јаким утицајем Аустро-Угарске. Све те чињенице су, свака на свој начин, имале утицаја на развој Одсјека за германистику у Сарајеву, тим више што новоосновани Универзитет у Сарајеву није имао традицију попут европских универзитета у Болоњи, Parisу, Прагу, Хеиделбергу, Бечу и сл. Морало се заиста почети врло скромно и с веома малим бројем квалификованих кадрова и малим бројем одабраних студената, чији број у првим годинама након оснивања није прелазио 15 слушалаца, да би касније постепено растао најприје на 20-30, а потом и на 50 годишње.

Одсјек за филозофију Филозофског факултета у Сарајеву настао је из Катедре за филозофију која је формирана 1956. Први наставници били су: Анте Фиаменго, Иван Фохт, Андрија Крешић и Шефкија Жуљевић. Дуго времена Одсјек се звао Одсјек за филозофију и социологију, а од 2010. издвојен је као самосталан Одсјек за социологију.

У оквиру научне и педагошке дјелатности Одсјек се оријентирао на проучавање филозофских дисциплина особених за концепт овог студија, а то су прије свега хисторија филозофије (античка, средњовјековна, нововјековна и савремена), онтологија, логика, естетика, етика и гносеологија.

Одсјек за босански, хрватски и српски језик представља једну од наставно-научних организационих јединица Филозофског факултета које су се развиле из Катедре за српскохрватски језик и југославенске књижевности, а које су установљене приликом оснивања Филозофског факултета, 1950. године.

Катедра је од почетка изводила наставу у оквиру двије студијске групе – на којима се студирао српскохрватски језик у комбинацији с југославенским књижевностима – као први главни предмет, односно као други главни предмет. Наставнички су кадар Катедре на почетку сачињавали др. Јован Вуковић и Рихард Кузмић – за заједничке наставне дисциплине – и Салко Назечић, Меша Селимовић и др. Бошко Новаковић – за књижевнохисторијске дисциплине. Сарадници на подручју језика, ускоро након оснивања Факултета, постали су Фахра Колаковић – сербокроатиста, и Милица Милидраговић – русиста, а за наставника је изабран и Светозар Марковић. За првог сарадника међу студентима који су стасали на Факултету изабрана је за језичке дисциплине Херта Куна – 1958. године.

Катедра за енглески језик и књижевност – сада Одсјек за англистику – основана је 1951. у склопу Катедре за германистику и англистику, док су 1961. формиране засебне катедре за енглески језик и књижевност и њемачки језик и књижевност. Први наставници енглеског језика били су Обрен Вукомановић и Љубица Војновић, а енглеске књижевности Олга Хумо и Иво Видан. Године 1954. ангажирана је Бранка Бокоњић, а сљедеће године и Светозар Кољевић, док се 1957. Одсјеку као асистент прикључио и Дамир Калогјера. Први студенти англистике дипломирали су 1955. године.

Основна педагошка и научна подручја дјеловања Одсјека јесу изучавање лингвистичких дисциплина (морфологије, фонетике, морфосинтаксе, синтаксе, социолингвистике, прагматике, историје језика, те контрастивне и теоријске лингвистике), савременог енглеског језика, енглеске и америчке књижевности, како у виду прегледа књижевности, тако и у облику изучавања појединих књижевних праваца и периода (Шекспирово доба, ренесансна поезија, поезија романтизма, роман XVIII и XIX стољећа, "америчка ренесанса", двадесете године двадесетог стољећа у америчкој књижевности и британска књижевност двадесетог стољећа) те друштвене и културне хисторије Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, методике наставе енглеског језика у основним и средњим школама, као и писменог и усменог превођења. Студиј је организиран у два циклуса (3+2).