{idkey=6384b0[url=https%3A%2F%2Fff.unsa.ba%2Findex.php%2Fcyr%2Fnastava-cyr%2Fodsjeci-cyr%2Fodsjek-za-komparativnu-knjizevnost-i-bibliotekarstvo-cyr][title=%D0%9E%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%BA+%D0%B7%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%B8+%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE][desc=]}{cmp_start idkey=334[url=https%3A%2F%2Fff.unsa.ba%2Findex.php%2Fcyr%2Fnastava-cyr%2Fodsjeci-cyr%2Fodsjek-za-komparativnu-knjizevnost-i-bibliotekarstvo-cyr][title=%D0%9E%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%BA+%D0%B7%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%B8+%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE][desc=]}

Одсјек за компаративну књижевност и библиотекарство основан је 1972. године као Одсјек за општу књижевност, театрологију и библиотекарство, а на иницијативу Филозофског факултета, Заједнице позоришта БиХ, Републичког секретаријата за културу, Драмског студија, Друштва библиотекара БиХ, као и још неких заинтересираних установа. Овако комбиниран, Одсјек је настао на основу тадашњих потреба за кадровима из области сценских умјетности и библиотечке дјелатности на простору БиХ. Оснивање Одсјека омогућило је образовање сценских умјетника/-ица и редитеља/-ки први пут у повијести БиХ, а с тим у вези треба истаћи и образовање библиотечког кадра по први пут у бившој Југославији.

Од почетка Одсјек се оријентирао према широком обухваћању најзначајнијих појава у хисторији свјетске књижевности, према изучавању савремених достигнућа у области библиотекарства и различитих театролошких области. Студиј је био организиран на тај начин да су прве двије године биле више посвећене изучавању књижевно-теоријских основа и књижевно-повијесних токова, а посљедње двије године су обухватале посебне стручне дисциплине. На смјеру библиотекарства постепено су се развијале поједине стручне дисциплине, попут хисторије писма, књиге и библиотека, организације библиотека, каталогизације, класификације, библиографије и истраживачких метода. На театрологији се, поред европске драме и театра, посебно изучавала хисторија (тада југословенске) драме и театра, као и теорија глуме, теорија режије, историја и естетика филма, основи драматургије итд. Но, осим ових предмета, студиј је постепено дограђиван посебним дисциплинама из домена хисторије ликовних умјетности, публицистичке стилистике, поезије и књижевне критике. Тиме је било омогућено да опћеобразовно књижевно усмјерење постепено прелази у домен компаративистике. За мањи број студената/-ица, у сарадњи са театарским фестивалом МЕСС организирана је практична настава из глуме и режије па је до оснивања Академије сценских умјетности у Сарајеву на овом Одсјеку дипломирао велик број редитеља/-ки и драмских умјетника/-ица. Након оснивања АСУ у Сарајеву, театролошко усмјерење на Одсјеку је докинуто, али је неколико професора/-ица са овог Одсјека активно судјеловало у оснивању и раду Академије.

У ратном и поратном раздобљу структура студија на Одсјеку је знатно измијењена, па је назив Одсјека за општу књижевност, театрологију и библиотекарство промијењен у Одсјек за компаративну књижевност и библиотекарство. Студиј компаративне књижевности нуди знања из хисторије свјетске књижевности, теорије и методологије проучавања књижевности те хисторије и поетике књижевних родова и врста, књижевне критике, театрологије, филмологије и низа књижевности сродних хуманистичких дисциплина. Студиј библиотекарства развио се према најсавременијим библиотечким дисциплинама, попут дигиталног библиотекарства и информацијских знаности. У складу с тим, распон дјелатности за које су оспособљени/е завршени студент/-ица компаративне књижевности веома је широк, тако да они/е могу обављати различите послове везане уз издаваштво, медије, библиотекарство и културу у најширем смислу.

И у домену изучавања књижевности, и у домену библиотекарства уложен је значајан труд да се сустигну савремени токови у овим областима и обликују претпоставке за усклађивање начина рада са захтјевима који произлазе из болоњског процеса.

Током свог вишедеценијског постојања на Одсјеку су радили као професори/-це или асистенти/-це: др. Јосип Лешић, др. Зденко Лешић,др. Твртко Куленовић, др. Славко Леовац, др. Никола Кољевић, др. Љубинка Башовић, др. Ламија Хаџиосмановић, др. Здравко Кајмаковић, др. Војислав Максимовић, др. Емир Жуљевић, др. Ђорђе Славнић, Дубравка Петрановић, мр. Здравка Вучинић, Фатима Фестић, др. Минка Мемија, др. Нирман Морањак-Бамбураћ и др. Кемал Бакаршић, др. Марко Вешовић и др. Ивица Пињух.

Чланови/ице Одсјека за компаративну књижевност и библиотекарство данас су: др. Џевад Карахасан, др. Мухамед Џелиловић, др. Марина Катнић-Бакаршић, др. Сенада Диздар, др. Нина Алихоџић, др. Андреа Лешић-Тхомас, др. Един Побрић, др. Лејла Кодрић-Заимовић, др. Алмир Башовић,др. Марио Хиберт, др. Лејла Хајдарпашић, др. Ајла Демирагић, мр. Адиса Башић, мр. Фахрудин Кујунџић, мр. Džejla Khattab и Феђа Куленовић.

{cmp_end}{idkey=6384b1[url=https%3A%2F%2Fff.unsa.ba%2Findex.php%2Fcyr%2Fnastava-cyr%2Fodsjeci-cyr%2Fodsjek-za-komparativnu-knjizevnost-i-bibliotekarstvo-cyr][title=%D0%9E%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%BA+%D0%B7%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D1%83+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82+%D0%B8+%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE][desc=]}