Одсјек за оријенталну филологију (раније Одсјек за оријенталне језике и књижевности и Одсјек за оријенталистику) израстао је из Катедре за оријенталне језике која је основана 1950. године са оснивањем Филозофског факултета у Сарајеву. Прво наставничко језгро чинили су тада већ афирмирани оријентални филолози: наставу из арапског језика и књижевности обављао је проф. Шаћир Сикирић, а наставу из турског језика и књижевности проф. Недим Филиповић. Ради помоћи у извођењу наставе арапског језика као хонорарни наставник ангажиран је Бесим Коркут, сарадник Оријенталног института. У конципирању наставних планова и програма Катедра је настојала развити специфичан студиј који образује стручњаке спремне за изучавање арапског, турског и перзијског језика и класичних и модерних књижевности на тим језицима, те за истраживање османских извора и богате рукописне грађе на арапском, турском и перзијском језику ради научних и цивилизацијских потреба изучавања хисторије и културе наших народа.

У прво вријеме на Каtедри су у А дисциплину улазили tурски језик са књижевношћу и арапски језик са књижевношћу. Као Б дисциплина сtудирали су се хисtорија, српскохрваtски језик и европски језици. Перзијски језик био је Ц дисциплина и предавао га је проф. Сикирић. Касније је, због пренапрегнуtосtи сtудија, Каtедра подијељена на двије секције: секција арапског језика са књижевношћу и секција tурског језика са књижевношћу као одвојене А дисциплине. Као Б дисциплина фигурирали су узајамно tурски језик за групу арапски језик и књижевносt tе арапски језик за групу tурски језик и књижевносt. Уз одабрану А секцију као Б дисциплина су се могли сtудираtи хисtорија, српскохрваtски језик, европски језици, филозофија и социологија.

Упоредо с овим промјенама расле су потребе за проширењем наставничког кадра. Као хонорарни наставници ангажирани су сарадници Оријенталног института: за арапски језик проф. Теуфик Муфтић, а једно вријеме је на Катедри био ангажиран Омер Мушић; за извођење наставе из турског језика, османске палеографије и дипломатике ангажирани су проф. Хамид Хаџибегић и Ешреф Ковачевић. У то вријеме наступили су увјети да Одсјек подиже наставнички кадар из редова својих дипломираних студената. Шездесетих година примљени су асистенти који су свој радни вијек, до звања редовних професора, провели на овоме Одсјеку: проф. др. Сулејман Грозданић предавао је арапску књижевност, проф. др. Срђан Јанковић арапски језик, проф. др. Ванчо Бошков турску књжевност и проф. др. Бећир Џака перзијски језик и перзијску књижевност.

Године 1971. Катедра прераста у Одсјек за оријенталне језике и књижевности, који је у почетку имао двије катедре: Катедру за арапски језик и књижевност и Катедру за турски језик и књижевност, а 1977. године добива и трећу – Катедру за перзијски језик и књижевност. Одсјек је први у регији на академском нивоу промовирао значај перзијског језика који је добио ранг Б дисциплине и постао трогодишњи студиј. Наставу је изводио проф. др. Бећир Џака, а његови спољни сарадници били су иранисти из Оријенталног института Салих Трако и др. Џемал Ћехајић.

Почетком седамдесетих година на Одсјеку су у својству асистената за арапски језик почели радити Васја Стерле, Нада Бојанић и Наида Сушић-Мехмедагић, а за асистенте за турски језик изабрани су Јасна Шамић и Екрем Чаушевић. Рад Одсјека је у научном, стручном и кадровском смислу усмјераван тако да покрије подручје арапског, турског и перзијског свијета у језичком, књижевном и културном погледу. Оријентално-исламску цивилизацију на Одсјеку предавао је академик Недим Филиповић.

У наредних 15 година на Одсјек су примљени асистенти Амир Дервишевић, Керима Филан, Драгана Кујовић, Аида Дамаџић, Слободан Илић, Нада Жан, Пајо Авиревић, Весна Ђукић и Намир Карахалиловић. Године 1990. наставном кадру прикључио се проф. др. Амир Љубовић на предмету Оријентално-исламска цивилизација, а 1991. године проф. др. Фехим Наметак као хонорарни наставник на предмету Турска књижевност.

Пред саму агресију на БиХ један број наставника и сарадника се затекао изван Сарајева, а током рата (1992-1995) један број је напустио Факултет. Тиме је Одсјек дошао у тешку кадровску ситуацију, па су за реализацију наставног плана са Оријенталног института ангажирани проф. др. Есад Дураковић за арапски језик и арапску књижевност, др. Лејла Газић за османску дипломатику и палеографију, др. Фазилета Хафизовић и др. Амина Шиљак-Јесенковић за турски језик те Смаила Сјенар као демонстратор за перзијски језик. На краћи период ангажиран је проф. др. Јусуф Рамић са Факултета исламских наука који је предавао арапску стилистику и метрику, Суада Мухаремововић као асистент за перзијски језик, а на арапском језику краће вријеме као асистент радила је Јасмина Пулић. У шездесет година постојања Одсјека за оријенталну филологију драгоцјен допринос његовом раду дали су библиотекари Ламија Хаџиосмановић, Сафија Бајрамовић и Саџида Бјелак.

Сарадници примљени послије рата Елма Диздар, Сабина Бакшић, Ђенита Хаверић, Мунир Мујић, Амра Муловић, Алена Ћатовић, Мунир Дркић, Мирза Сарајкић, Мирсад Турановић, Суада Мухаремовић, Велида Матараџија и Едина Нурикић изградили су свој академски профил употпуњавајући и унапређујући рад Одсјека.

У коначници, вођење позитивне кадровске политике резултирало је равноправним положајем све три Катедре на Одсјеку, те могућношћу да се данас, у оквиру болоњског концепта студија, сва три оријентална језика са књижевностима изучавају у форми једнопредметног и двопредметног студија на И и на ИИ циклусу студија.

Током свог дугогодишњег континуираног дјеловања, Одсјек за оријенталну филологију његовао је и његује сарадњу са Оријенталним институтом у Сарајеву, те са многим другим универзитетима и институцијама што се баве сродним дјелатностима, посебно оним у арапским земљама, Турској и Ирану. Тај контакт одржава се и гостовањем страних професора, реномираних лингвиста, књижевника и књижевних критичара. Чланови Одсјека учествовали су на међународним конгресима и симпозијима, а своје радове објављивали у домаћим и страним часописима. За свој научни ангажман наставници Одсјека добили су награде и признања државног и међународног нивоа.

 

Чланови Одсјека

проф. др. Есад Дураковић, академик (дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, дописни члан Арапске академије наука у Дамаску, дописни члан Арапске академије наука у Каиру, дописни члан Јорданске Академије наука)

проф. др. Фехим Наметак, емеритус

др. Намир Карахалиловић, редовни професор

др. Керима Филан, редовни професор

др. Мунир Мујић, ванредни професор

др. Елма Диздар, ванредни професор

др. Сабина Бакшић, ванредни професор

др. Алена Ћатовић, ванредни професор

др. Ђенита Хаверић, ванредни професор

др. Мунир Дркић, доцент

др. Амра Муловић, доцент

др. Мирза Сарајкић, доцент

др. Ахмед Зилџић, доцент

мр. Велида Матараџија, виши асистент

мр. Едина Нурикић, виши асистент

мр. Мирсад Турановић, методичар

Амир Дервишевић, методичар

Суада Мухаремовић, лектор

страни лектори за арапски, турски и перзијски језик

 

Међународне награде, признања и успјеси

UNESCO-ва међународна награда SARAJAH PRIZE FOR ARAB CULTURE 2003. (проф. др. Есад Дураковић)

Међународна награда Допринос tурском свијеtу (TÜRKSAV) за 2009. годину (проф. др. Фехим Намеtак)

Члан жирија The International Prize for Arabic Fiction за 2016 годину (проф. др. Мунир Мујић)

Признање предсједника Републике Турске за допринос сарадњи између двију земаља за 2017. годину (проф. др. Керима Филан)

Девета међународна награда FARABI за најбољи истраживачки пројекат у 2017. години за књигу „Вишејезичност у Месневији“ (доц. др. Мунир Дркић)